Projekcija 3

21. maj - 03. jun, 2018

 

U okviru izložbe Želimir Žilnik "Građani iz sjiene", više od 20 Žilnikovih filmova će biti dostupno zaonline gledanje. Mnogi od njih su retko prikazani, i svi se stavljaju na raspolaganje za onlinegledanje po prvi put. Filmovi trasiraju različite periode i različite uslove rada u Žilnikovoj praksi. Filmovi su organizovani u pet programskih celina i svaki će biti dostupan dve nedelje za pregled tokom trajanja izložbe.

Opisi filmova su sastavljeni pomoću materijala koji je pružio Želimir Žilnik, prvenstveno kroz nekoliko dugih razgovora u Novom Sadu i Zagrebu, koji su trajali tokom više meseci. To su priče koje prate radoznalost kustosa oko Žilnikovih sećanja na iskustva u izradi svakog filma, koje je strpljivo i velikodušno delio. Kako su lični tragovi poput ovih otvarali buduća istraživanja i tumačenja, poseban način njihovog sakupljanja, ukoliko ga je bilo, Želimir je opisao sa još jednom pričom: “Kao što je Mao Cedung rekao svom nasledniku Hua Guofengu: Sa vama odgovornim za posao, ja se mogu opustiti.”

WHW intervju sa Želimirom Žilnikom, april 2018

Film reference

Paradies. Eine imperialistische Tragikomödie (Raj. Jedna imperijalistička tragikomedija)

Synopsis

Multinacionalna kompanija u vlasništvu gospođe Judit Angst suočena je sa finansijskim teškoćama: ona dolazi na ideju da unajmi grupu mladih anarhista da je lažno "kidnapuju". Nakon nekoliko sedmica provedenih u zatočeništvu, biće u mogućnosti da propast svoje kompanije opravda pred javnošću, i istovremeno dobije status oponenta destrukciji i haosu. Direktna inspiracija za film bila je lažirana otmica Petera Lorenca, desničarskog političara iz Berlina, početkom sedamdesetih godina. Lorenc je dve nedelje proveo u "zatočeništvu" organizacije "Bewegung 2. Juni", da bi potom uspeo da pobegne i vešto ikoristi ceo slučaj u korist svoje izborne kampanje

Pioniri maleni mi smo vojska prava, svakog dana ničemo ko zelena trava

Synopsis

Socijalno zapuštena deca, prepuštena sami sebi, upuštaju se u krađe i dolaze u sukob sa zakonom. Svađaju se sa roditeljima koji za njih nemaju ni razumevanja ni osećanja. U kontrapunktu ove priče je nastup popularnog glumca Gule (Dragoljub Milosavljević) koji se kao televizijski zabavljač obraća srećnoj i bezbrižnoj deci.

Rani radovi

Synopsis

"Rani radovi" na alegoričan način izlažu priču mladih učesnika studentskih demonstracija, juna 1968. u Beogradu: tri mladića i devojka Jugoslava, suprostavljaju se malograđanskoj rutini svakodnevnice. U želji da "promene svet", nadahnuti tekstovima mladog Karla Marksa, odlaze u sela i fabrike, da "probude svest" ljudi, da ih ohrabre u borbi za emancipaciju i dostojanstven život. U tom boravku i radu na terenu se suočavaju sa primitivizmom i bedom, ali i sa sopstvenim ograničenjima, slabostima, nemoći, ljubomorom. Bivaju i hapšeni.

Frustrirani što je planirana revolucija neostvarena, tri mladića odlučuju da eliminišu Jugoslavu, svedoka njihove nesposobnosti. Pucaju u nju, prekrivaju je partijskom zastavom, pale njeno telo, te od nameravane akcije ostaje samo taman stub dima koji se diže u nebo.

Lipanjska gibanja

Synopsis

Film beleži studentske demonstracije u Beogradu, juna 1968. godine. Snimljen je većim delom u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja (zgrada Filozofskog fakulteta), gde su danonoćno održavani studentski zborovi na kojima su, solidarišući se sa studentima, učestvovali poznati umetnici.

Jedna žena – jedan vek

Synopsis

Dokumentarni film na principima iskaza, intervjua i rekonstrukcije - kroz životnu priču junakinje Dragice Srzentić osvetljava niz značajnih događaja i ličnosti vezanih za jugoslovensku istoriju pre i posle Drugog svetskog rata. Kroz sliku jednog veka života žene heroja, otvaraju se retko pominjani segmenti eks jugoslovenskih intelektualnih i ideoloških lavirinata kroz koje se prolazilo u stvaranju i propadanju 8 država u kojima je živela ova Istrijanka iz Sovinjaka - (Austrougarska, Kraljevina Italija, Kraljevina SHS, NDH, FNRJ, SFRJ, Hrvatska, Srbija).

Najzanimljiviji aspekt Dragicinog iskustva je njena hrabrost da, kao devojčica iz siromašne istarske seljačke porodice, krene u avanturu života: po dolasku italijanskog fašizma i ukidanja hrvatskih škola, ona odlazi u Karlovac, pa u Zagreb, gde završava srednju ekonomsku školu. Zatim sa bratom, studentom poljoprivrede, odlazi u Beograd. Tu se zapošljava kao činovnica, a paralelno sarađuje i druži se sa najznačajnijim antifašističkim intelektualcima, iz cele Jugoslavije, okupljenim u izdavačkom preduzeću NOLIT i oko redakcije časopisa “Nova literatura”. Časopis su osnovali Pavle i Oto Bihalji, pisci i istoričari umetnosti, koji su krajem dvadesetih godina u Berlinu bili saradnici i urednici časopisa proleterske literature “Die Linkskurve”, koji je zabranjen 1932. Po povratku u Beograd, braća Bihalji osnivaju NOLIT i pokreću "Novu literaturu" te nastavljaju da okupljaju najznačajnija intelektualna imena međuratnog antifašizma – domaća i strana. Izdaju knjige Đerđa Lukača, Džeka Londona, Hajnriha Mana, Isaka Babelja, Gorkog, Stajnbeka. Poznanstva i obrazovanje koje je Dragica stekla u tim godinama, obeležila su i njen kasniji život. Bila je među osnivačima nedeljnika NIN (1935. godine) koji je upozoravao na opasnosti fašizma, zatim mesečnika “Žena danas”, prve publikacije u predratnoj Jugoslaviji koja je analizirala žensko pitanje i promovisala ravnopravnost polova. Sa okupacijom 1941. godine, Dragica je stupila u redove ilegalnih boraca, prošla je sa partizanskim jedinicama borbe u Crnoj Gori, Albaniji, Kosovu, Makedoniji i Grčkoj, ali je bila i zatvarana od strane okupatora. U proleće 1944. bila je među organizatorima Antifašističke skupštine Crne Gore, a zatim je sa suprugom Vojom Srzentićem, pozvana u Titov Vrhovni štab na ostrvu Vis, odakle su poslati u vojnu misiju u London. Na BBC-u je Dragica imala emisiju, izveštavajući jugoslovenske slušaoce o napredovanju saveznika i o osnivanju nove vlasti na oslobođenim teritorijama. Ta iskustva kao i poznavanje ljudi su Dragicu kvalifikovali da je 1945. u Ministarstvu inostranih poslova imenovana u personalnu komisiju, koja je predlagala ambasadore Nove Jugoslavije.

Duboko prožeta vrednostima borbe protiv nepravde i izrabljivanja, u posleratnoj hijerarhiji je došla u politički sukob zbog zalaganja za egalitarizam. Posle obavljene misije koju je imala 1948. godine - kada je dobila nalog da odnese Titovo pismo Staljinu i sačeka Staljinov odgovor u burnim ideološkim debatama pedesetih godina, ona i njen muž su bili proglašeni za političke protivnike sistema, te su poslati na izdržavanje “administrativne kazne”, u zatvore i logore koju su funkcionisali na staljinističkim metodama.

Međutim, i sada, ulazeći u stotu godinu života, Dragica sa sjajnom memorijom, energijom, pa i optimizmom, zaključuje da nije prošlo vreme kada se treba zalagati “za novi, pravedniji svet”.